Шта су медији?

  

Медији је термин који се користи да би се означиле оне структуре у друштву које постоје да би комуницирале са широм јавношћу. Термин медији се почео користити 1920тих година са проширењем присуства радија и новина које су те деценије почеле да достижу далеко већу јавност (на државним нивоима). Негативне конотације медија се везују углавном за стварајње културе друштвеног истомишљеништва у којима групе у друштву постају више подлежне медијским манипулацијама.

Неопходан чинилац сваког креативног посла су медији.Данас без њих,просто је незамисливо креативно стваралаштво. 

Потреба да се пропагандна излагачка активност доведе на највиши ниво основна је потреба сваког уметника или ствараоца,организатора, ради промоције исте.

Телевизија 

Телевизија је телекомуникацијски систем за емитовање и примање покретних слика и звука са великих даљина. 

Телевизија је електронски систем,помоћу кога оптичку слику и звук претварамо у електронске сигнале,који се преносе до пријемника,где се претварају у оптичку слику и звук.

Телевизија  у Краљевини Југославији 

Први сусрет Београђана са телевизијом одиграо се у септембру 1938.године на Београдском сајму,када је холандска  фирма "Филипс" монтирала прву телевизијску станицу са студиом,одакле су за све време трајања једењег сајма,први пут на Балкану,емитоване телевизијске емисије за ширу публику,уз учешће београдских глумаца.

Телевизија у Србији 

Прва радиодифузна станица огласила се из Београда 1.октобра 1924. године.Захваљујући што је имала ову станицу,Краљевина Срба,Хрвата и Словенаца постала је чланица Међународне уније за радиофонију приликом њеног оснивања 1925. у Женеви. 1929.када је основан Радио Београд сматра се годином настанка данашње Радио-телевиизије Србије.

Шта је радио?

                         

    Радио је назив за бежични пренос и детекцију комуникационих сигнала електромагнетних таласа чије су фреквенције ниже од фреквенције видљиве светлости.

Радио таласи путују кроз хомогени простор праволинијски,у свим правцима.
Информација се преноси системским мењањем неке особине радио-таласа,као што је амплитуда ,фреквенција или фаза.То мењање се зове модулација.
Такав електрични сигнал се уводи резонатно коло које је прикључено на емисиону антену,одакле се емитују радио-таласи у простор.
Уређај који емитује радио таласе назива се радио-предајник.

Проналазак радија 

Дејвид Е. Хјуз је пренео Морзеову азбуку бежично 1878. Међутим, његов рад није испунио захтеве у вези познавања природног принципа или познавања процеса који је предмет новог феномена.

Између 1893. и 1894. Роберто Ландел де Моура, бразилски свештеник и научник, је вршио експерименте. Није објавио своје резултате до 1900. али је касније прибавио бразилске и америчке патенте.

Александар Степанович Попов је 1894. направио први уређај који је у пријемном колу садржао кохерер. Овај уређај је описан као детектор муња и представљен Руском физичком и хемијском друштву 7. маја 1895. године.

Никола Тесла је званични проналазач радија. Он је први развио и објаснио начин за производњу радио фреквенција, принцип усаглашених резонатних кола у предајној и пријемној антени и јавно представио принципе радија и пренос сигнала на велике даљине. За овај свој проналазак је 1897. године добио патент број 645576 за уређај описан као „бежични пренос података“.

Ђуљелмо Маркони је један од пионира радио телеграфије. Остварио је први пренос радио таласа преко Атлантског океана и 1909. године добио Нобелову награду за овај допринос. Основао је прву фирму која се бавила комерцијалном употребом радио преноса. До 1943. године је сматран проналазачем радија док му Врховни суд САД није одузео патентно право и доделио га Николи Тесли.

Реџиналд Фесенден и Ли де Форест су пронашли принцип амплитудске модулације. Са усавршавањем технологије, више радио станица је могло слати радио сигнале и истовремено бити присутно у етру на блиским фреквенцијама (за разлику од варничног радија где је једна радио станица заузимала широки опсег спектра).

Едвин Армстронг је пронашао радио са фреквентном модулацијом, па је сада сигнал био отпорнији на интерференцију произведену електричном опремом и на атмосферске утицаје.

Шта је интернет?

                                         

Интернет је светски систем умрежених рачунарских мрежа који је трансформисао начин на који функционишу комуникациони системи.

Почеци интернета се вежу за стварање АРПАНЕТ-а , 1969. године,мреже рачунара под контролом Министарства одбране САД. Данас,интернет повезује милијарде рачунара широм света на један нехијерархијски начин.Интернет је производ споја медија,рачунара и телекомуникација.

Међутим,интернет није само производ технолошког напретка,него такође друштвених и политичких процеса,укључујући научну заједницу,политику и војску.Од својих корена као једно неиндустријско и непословно окружење везано за научну заједницу.

Појам интернет значи мрежа унутар мреже,или интернаконекција између више рачунара.Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују,и ову структуру. 

Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационална-глобална фаза података).

Шта су новине?

                     

Новине су штампани медији који објављују вести из друштвеног ,политичког,културног и спортског живота , иваштавају о важним догађајима ,доносе приче,романе у наставцима,објављују огласе,рекламе итд.

Новинари су људи који су за свој позив одабрали писање за новине.Делатност писања и издавања новина назива се новинарство или журналистика.

Дневне новине су новине које излаже свакодневно.Зову их дневници.
Људи обавештавају о битним догађајима јучерашњег дана. Постоје недељне новине (недељници) , полумесечне новине (полумесечници) , месечне новине (месечници) и годишње новине (годишњаци).

                                                         Неке од српских новина 

Блиц је дневни лист у Србији, који је у власништву швајцарске компаније Ringier AG односно њене зависне фирме у Србији Ringier d.o.o (која се раније звала Блиц Прес д. о. о). Лист су 1996. године основали Питер Келбел и Александар Лупшић. Прво издање Блица изашло је 16. септембра 1996.[1] и од тада лист редовно излази. У октобру 2004, лист је дошао у власништво компаније Ringier AG.

Курир је дневни лист који излази у Србији и чији је власник Радисав Родић. Први број листа изашао је 6. маја 2003.
Лист често објављује сензационалистичке приче, због чега је на удару критика државних органа и новинских удружења.